Nakon nekog vremena majka zaključi da je njen telefon u kvaru. Dugo je hodala tražeči radnju koja se bavi time i našla nekoga ko bi popravio kvar koji je nastao.
Kada je konačno našla radnju, bilo je kasno i već su zatvorili. Idućeg jutra majka je nekako našla tu radnju i našla majstora.
“Gospodine možete li popraviti ovaj moj telefon?” upita majka.
Radnik pogleda telefon, provjeri ga i reče: “Gospođo vaš telefon je sasvim u redu”.
Majka suznog lica upita: “Pa zašto me niko od moje djece ne nazove?”
Ova tužna priča treba da bude pouka svima nama, nakon njihovog preseljenja nema koristi od podizanja skupih nišana, grobnica, mauzoleja, brinimo o njima dok su živi, bit ćemo za svoj odnos prema roditeljima pitani…
Izvor: novihorizonti.ba
